Zasto ima tako malo filmova sa sportskom tematikom?

Fudbal, boks, auto trke, košarka, hokej, atletika... gotovo da nema sportske discipline koja nije poslužila kao osnova za dobar film. Kroz istoriju kinematografije, priče o sportskim uspesima, olimpijskom duhu, rivalstvima i fer pleju svedoče o tome koliko su sportisti i njihova dostignuća ali i odricanja znali da posluže kao inspiracija filmskim autorima, pa su tako neki od “sportskih” filmova dostigli i status remek-dela sedme umetnosti: “Razjareni bik”, “Vatrene kočije”, “Roki”, pa i naš “Montevideo” samo su primeri kako sudbine sportista mogu biti polazna tačka za kreiranje umetničkog dela. Kada je reč o domaćim filmovima, pravi je izazov prisetiti se naslova koji upućuju na sportske teme. Sve postaje interesantnije kada se uzme u obzir opšteprihvaćeno uverenje da smo sportska nacija, i to s razlogom - mnogobrojni reprezentativni i klupski uspesi košarkaša, vaterpolista, strelaca, odbojkaša, pa i tenisera, fudbalera (dobro, nekih davnih godina) "razmazili" su naciju, pa se neretko svaki rezultat na najvećim takmičenjima slabiji od medalje smatra neuspehom. Na drugoj strani je filmska produkcija koja se, sve to vreme, uopšte nije bavila sportistima i tim njihovim silnim uspesima; u SFRJ imali smo gomilu ratnih filmova na temu borbe protiv fašizma (bila je to politički podobna matrica, razume se), zatim "crni talas“ (ne toliko podoban, ni kod publike omiljen), pa "češku školu“ ali gotovo nijedan od autora, bez obzira na stilsku opredeljenost, nije uočavao dobre filmske predloške u sportskim događajima, uspesima, sudbinama. Ili su jednostavno mislili da je sport dosadan. Zaista neobično ali istinito. Pa, hajde da se ovom prilikom prisetimo te nekolicine domaćih filmova koji su na velikom platnu ovekovečili sportiste i njihove živote, dogodovštine i peripetije. "BOKSERI IDU U RAJ" (1967) - boks Jedan pogled u filmsku istoriju i možemo komotno reći kako je boks filmskim autorima (pa i publici) bio i ostao najprivlačniji sport. I zaista, dinamika ove "plemenite" veštine, sam prizor ringa, žestina kojom obiluje pesničenje, simbolika borbe za opstanak u surovom okruženju ali i teme fer-pleja, velikih žrtvi i odricanja na putu do vrha... sve to čini ovaj sport izvanrednom osnovom za uzbudljivu filmsku priču. Da ne nabrajamo sad sve te sjajne filmove snimljene u i oko ringa, samo ćemo pomenuti nekoliko filmskih zvezda koje su navukle bokserske rukavice i plesale među konopcima: Kirk Daglas, Robert de Niro, Hilari Svonk, Džon Vojt, Vil Smit i, naravno, Silvester Stalone. Jugoslavija nije ostala upamćena kao bokserska velesila poput Kube, SSSR-a i neizbežne Amerike; uprkos tome, pamte se šampioni Mate Parlov, Slobodan Kačar, Marjan Beneš... Ali avaj, ti asovi nisu dali povoda našim scenaristima da se late pisanja na temu njihovih sudbina. Naš jedini film koji se iole ozbiljno pozabavio bokserskim miljeom jeste melodrama "Bokseri idu u raj“ Branka Čelovića iz 1967. godine. Simpatična priča o bivšem šampionu (nezaboravni Mija Aleksić) koji ima problem sa alkoholom zbog kojeg prerano napušta ovaj svet bila je u svoje vreme bioskopski hit. Pored legendarnog Mije, pamtimo i sjajne uloge Pavla Vuisića, tada mladih Ivana Bekjareva i Ljubiše Samardžića. "NACIONALNA KLASA" (1978) - automobilizam Auto-moto sport oduvek ima svoju brojnu i vernu publiku, stoga je logično da su i filmski autori širom sveta rado snimali filmove na temu brze vožnje, rivalstava, adrenalina, dočaravajući trke bolida ili motocikala od kojih zastaje dah. Inspiraciju za takve priče pronalazili su naročito u Formuli 1, Indikaru, trci "24 sata Le Mana“ i sl. Uostalom, svakojake jurnjave automobilima bile su i ostale zaštitni znak američkih akcionih filmova još od epohe "film noara“ 30-tih godina... Beograd ’78 - Brankov most u izgradnji, bašta "Šumatovca", prve diskoteke, farmerke iz Trsta i, naravno, kružne auto trke u famoznoj "nacionalnoj klasi do 785 ccm". Kultno ostvarenje Gorana Markovića, gorka komedija o Flojdu, "lezileboviću“ (ili "društvenom parazitu“, kako ga otac naziva) čiji snovi o karijeri automobilskog asa nestaju u vrtlogu događaja koji kulminiraju završnom trkom sezone. Gaga Nikolić juri po blatnjavoj stazi u legendarnom "fići“ sa ćelavim gumama, u svojoj, ispostaviće se, oproštajnoj trci i stiže prvi do cilja. Ali... Teško je i zamisliti da ima onih koji nisu gledali "Nacionalnu klasu", i to u više navrata; urnebesne replike i danas se citiraju uz osmeh, baš kao što je slučaj sa "Maratoncima" ili "Radovanom trećim“. Iako automobilizam zapravo i nije u centru zbivanja, ovo je bio i do danas ostao jedini srpski film u kojem smo videli jednu pravu auto trku. "POSLEDNJA TRKA" Jovana Rančića (1979) - konjički sport Uprkos tome što konjički sport nije naročito popularan u Srbiji, niti su ovdašnji asovi beležili značajnije uspehe na međunarodnim takmičenjima, reditelj Jovan Rančić snimio je pre 35 godina simpatičnu, toplu melodramu o odrastanju, drugarstvu i ljubavi prema životinjama, preciznije, konjima. Veliki deo filma snimljen je na beogradskom hipodromu, a uzbudljiva trka u samoj završnici režirana je vešto i dopadljivo. Dečak, sin razvedenih roditelja, zaljubljen je u konje i svaki slobodan trenutak provodi na hipodromu. Zaplet nastaje kada njegovog ljubimca, konja Zimzelena, uprava ergele želi da proda klanici. Ne mireći se sa tim, on sa svojim drugarima odlučuje da ukrade konja i tako ga spase. Film kulminira trkom u kojoj Zimzelen i njegov mali džokej odnose pobedu... U vreme kada je "Poslednja trka” snimljena, ostvarenja sa ovakvom tematikom dobijala su (ne baš srećno skovanu) žanrovsku etiketu “filmovi za decu i omladinu” - Rančićev film jeste bio omiljen među decom ali ga je i starija publika, sklona sentimentalnosti, toplo primila. Ostao je upamćen i po tome što je u njemu debitovala Mirjana Joković. "NEBESKA UDICA" (2000) - košarka Novak Đoković jeste zavladao svetskim tenisom, jesu i srpski vaterpolisti osvajali i evropske i svetske titule ali u srpskoj javnosti neretko se mogla čuti, a slušaće se i ubuduće, famozna fraza "Srbija, zemlja košarke“; isti epitet apsolutno zaslužuje i bivša zajednička država, razume se. I tim pre, krajnje je neobično da su domaći dramaturzi tokom čitave istorije srpske kinematografije potpuno ignorisali fenomen naše košarke, da im planetarni uspesi košarkaša sa ovih prostora nikada nisu bili interesantni kao predložak za dobar film. Jeste američka kinematografija plodnija od naše, sama košarka je i nastala "preko bare" i američke filmadžije, s vremena na vreme, znali su da se pozabave temama sa košarkaških terena - "Glory Road“ (2006), "The Winning Season“ (2009), "Playoff“ (2011)... samo su poznatiji naslovi američkih filmova snimljenih na temu košarke u poslednjih deset godina. Mi se, međutim, možemo pohvaliti samo jednim igranim filmom koji se uopšte dotiče ovog sporta - u pitanju je drama „Nebeska udica“ Ljubiše Samardžića. Priča se dešava u centru Beograda, u vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Nebojša Glogovac glumi košarkaša koji nije stigao do uspeha ali zato pokušava da ljubav prema ovom sportu prenese na svog malog sina. Melodramski zaplet ustvari i nema puno veze sa samom košarkom, osim činjenice da junaci filma žele da, uprkos ratu, naprave koš u svom dvorištu. Film će ipak ostati upamćen po tome što se u jednoj sceni ispod koševa pojavljuju tadašnje zvezde srpske košarke, Saša Đorđević, Dejan Bodiroga, Željko Rebrača... I to je najdalje dokle je domaći film stigao kada je reč o košarci - malo, premalo. Ako je za utehu, trenutno je u fazi produkcije igrani film "Bićemo prvaci sveta" koji će se, po receptu Bjelogrlićevog "Montevidea“, baviti pričom o uspehu košarkaša Jugoslavije koji su 1970. godine uspeli da postanu prvaci sveta. Režiser je Darko Bajić, a legende jugoslovenske košarke oživeće Miloš Biković, Aleksandar Radojičić, Marko Janketić i drugi. Sa nestrpljenjem iščekujemo Bajićev film u bioskopima, verovatno narednog proleća. "APSOLUTNIH STO" (2001) - streljaštvo Najtrofejniji srpski sport, streljaštvo, imalo je tu sreću da se "pojavi“ u jednom domaćem filmu - debitant Srdan Golubović sa velikim uspehom je ekranizovao urbanu priču sa (novo)beogradskog asfalta koju je nazvao terminom karakterističnim baš za pomenuti sport, "Apsolutnih sto“. Junak priče, mladi reprezentativac (fascinantni Vuk Kostić u svojoj prvoj glavnoj ulozi) prolazi kroz tešku ličnu dramu pokušavajući da, sa puškom u ruci, zaštiti starijeg brata, narkomana, bivšeg šampiona (Srđan Todorović). Sumorna priča obrađena je u maniru realizma, sa snažnom socijalnom notom; novobeogradski blokovi deluju kao svojevrsna tamnica, geto kojim gospodare kriminalci i narko dileri. Što se sportske veštine tiče, ona u ovakvom okruženju, nažalost, postaje oružje u rukama momka koji se teško nosi sa nepravdom i ne uspeva da se odupre želji za osvetom, odnosno obračunom sa "lošim momcima“. Film krase odlični dijalozi i upečatljive interpretacije, što mu je donelo zavidan uspeh i kod kritike, i kod publike. "MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO" (2010), "MONTEVIDEO, VIDIMO SE" (2014) - fudbal Hjustonov "Beg u pobedu“ (1981), "A Shot at Glory“ (2000), britanski "The Damned United“ (2009) samo su neki od filmova u kojima je glavni junak - fudbalska igra. Uprkos tome što je reč o ubedljivo najpopularnijem sportu u Srba, fudbal nije predstavljao naročitu inspiraciju filmskim stvaraocima u proteklih 60 leta, naprotiv. Zapanjujuće, do pre par godina domaći film nije mogao da se pohvali nijednim ostvarenjem u kojem bi publika uživala u fudbalskoj predstavi. Valja, doduše, pomenuti igranu TV seriju iz 70-tih, "Više od igre“ autora Zdravka Šotre, ali na pravi fudbalski film čekalo se sve dok Dragan Bjelogrlić i njegovi saradnici nisu rešili da ovekoveče legendu o momcima koji su na prvom Mundijalu ostvarili istorijski uspeh. Usledio je i film "Artiljero", o momku čiji je san da vrati Nemanju Vidića u Crvenu zvezdu (hm, neko će reći da smo zaboravili film "Ona voli Zvezdu"... ali, to je samo posredno bavljenje sportskom tematikom). Mnogo je toga već rečeno i napisano o projektu "MONTEVIDEO“, pa se na ovom mestu nećemo detaljno baviti ovim filmovima - ostaje da konstatujemo da je srpski fudbal, pa i sport uopšte, na najlepši način dobio davno zasluženo, dostojno mesto u domaćoj kinematografiji.